Svi moji heroji su mrtvi.
Pregrizla ih narav,
pokopalo razočaranje,
odstrelio pogled.
A bili su ljudine
kakvih nije bilo!
Ni na stakenoj pučini rose,
i srebrnoj polulopti čiode.
Zašto su želeli da postanu smrtni?
Verovao sam maštom
iz sveg glasa u njih!
I šta će dete sa bojankom u torbi
ako nema svoje heroje?
Igračke bivaju đakonije…
Snovi krpljene lutke…
Igra besmislena
sa pokvarenim
ljudima
na navijanje.
