Ноћас сам течно говорио једну песму.
У сну.
Сећање ми је у јаву не да.
На другом крају света бркати старац ју је свирао на харфи.
На јави.
Он свира и пева, ја сањам.
Отворим очи, а он тоне у сан.
Сања моју будност и нови дан.
…
Ако сутра умрем, живеће моју смрт.