vraćam ti tvoje krpice
nemam šta da dodam
moje oko više ne vidi tvoje
i tvoje oko više ne vidi moje
moje oko ne vidi
tvoje je slepo
u mrak smo se zatvorili
u mraku ni korov ne raste
u mraku ne raste ništa
moja stopala su nekada se grejala o
tvoja, sunce moje
sada tvoja stopala hlade moja
koja nemam,
nemam, pa nemam čime da idem
moje su noge odsečene
od igranja, ja sam crvene cipele
ne ostavljam trag, a tvoj je trag
svuda po meni, ostavljam tvoj trag
ostavljam sve krpice koje si mi
oblačio, ostavljam tvoje ruke
koje su mi dodirivale
obraz, skidam šminku
– nisi ti dodirivao moj obraz
dodirivao si moju šminku,
vraćam ti tvoje krpice
sve od vode kojom si mi
tolio žeđ
vraćam ti tvoje krpice
od zvezda koje mi nisi skinuo
nebo je uvek bilo zatvoreno
tvoji prsti upirali su u ništa
skinula sam šminku
vraćam ti tvoje krpice
dole na reci teče voda,
vidim pralje, vidim sapun, vidim penu
gore na nebu su olovni oblaci
vidim nevreme u pravo vreme,
vidim kišu,
na mestu gde nam je krov prokišnjavao
staviću kantu, da sakupi kišnicu
napiću se kišnice
to je voda iz raja
ona dopire do pakla
koji si ostavio u meni
vraćam ti tvoje krpice
ali kako da ti vratim ono
što je moje
što sam saznala da je moje
kroz tebe
kako da ti vratim ljubičastu
kada si mi dao plavu
a ja sam bila crvena
izgleda da ne mogu ništa da ti vratim
izgleda da posle ljubavi
ostaje sve
