A da l` se sećaš, mi smo još klinci
Uz ritam buzukija maštali o Kritu
Uz naše vino posedovali vinograde
Ne znajući o tome ni osnovne stvari
Na podu, u dimu i ljubavi, ne u strasti!
Sa strašću prepričavala sam ti, sad za nas, nebitne stvari:
Heleni, legende, mitovi, koze na plaži,
Oblačenje u crnu i njihove pijace…
Za tebe izvodila orlov ples:
Raširene ruke, pucketanje prstiju,
Teturavi pokreti, tvoj osmeh na licu.
Zaokret! I nestade sve…
Da li sam birala pogrešni ples
Ili smo samo odrasli?
Ali nema više te strasti.
Ni stana, ni prokletog poda, ni nas.
Poput zgnječenog grožđa što dalo nam vino,
Poprimili smo druge celine
Al` priznaj, i dalje, gde god da si bio
Otvoriš našu bocu i sanjaš o Kritu.
