Proglašavam Totalni Rat Svetom, Bogu i Ljubavi.To trojstvo nazivam sakralizam. Njihovu vladavinu nazivam apsolutnim terorizmom, bespoštednim i neprekidnim masakrom protivŽivota, a njihovo carstvo zovem Režim Groba. Zahvaljujući lažima kojima se koriste, uz pomoć obmana i manipulacija, poklanjanja smisla i oprosta, osećaja pripadanja i iluzija, a ponekad čak i halucinacija, kako i zašto živeti. Oni su moji neprijatelji. Dok živim boriću se protiv njih. Nijedan dan neću odmarati. Znam da je pobeda njihova, ali neću dozvoliti da to bude i moj poraz.Naneću im svu moguću štetu koju mogu. Zašto to radim? Kratak, jasan i precizan odgovor jeste da je to moja volja, moja misija dok sam u ovoj formi egzistencije. Može se nastaviti pa upitati: a zašto je to tvoj smisao?Nije to moj smisao dragi saborče i sapatniče, jer smisla nema. To je zadatak, izbor i odluka. To je odlučenje za autentičnom egzistencijom, za slobodnim životom i za pozitivnim odgovorom na pitanje onog osvetničkog kneza. Da kneže, ti koji si znao da je nešto trulo i da je vreme iskočilo iz zgloba, ipak, biti! Biti po svaku cenu, bez obzira na posledice, bez velikih i moralnih razloga, pravnih principa, doktorskih zahvata ili gospodarskim naredbi. Bez generela,onih koji ti određuju volju, i u ime svog interesa podređuje tvoju ličnost svojim profiterskim ciljevima. Bez sudije, koji će ti pokloniti presudu u kojoj ćeš naći mir, bez sveštenika koji će ti kupiti dušu. Ne svemu tome!
Šta ću raditi? Nikako ono što oni rade nama. Dakle, odlagaću smrt svakog mog brata i sestre, do poslednjeg dana ću im pružiti da osete lepotu disanja, i do kraja ću ih podsećati da nema ni početka ni kraja. Posvetiću svaki dan svog života toj borbii svaki dan kada neko izmakne Presudi, izađe iz Zamka, ili okonča svoj preobražaj, smatraću trijumfom. Pobeda, na kraju pripada njima, ali ću osigurati da naša strana bude što manje poražena, i to će biti veći trijumf nego što će oni ikada imati. I kad nam budu sudili, svi ti bogovi, sve te države, sve te parole, sve te proklete reči, sve te božanstvene apstrakcije, podvojenosti konkretnosti, psihoze istine iluzije slobode i fragmenti pravde i prava, mi ćemo izaći pred njih i smejaćemo se je smo mi, dragi moji, zaista živeli, a oni su samo parazitirali i pobeđivali kad bi nam oduzeli našu prirodnost, lomili je i ubijali u ime nekih magija, nekih kvazirealiteta i neke neprirodne fantastike.
Zato, hajdemo zajedno, protiv njih, a za sebe i drugog. Shvatio sam da je put čoveka samoprevazilaženje. Ali, zato, cilj Natčoveka je Život! Zato, viši ljudi, moji ljudi, predivne kreacije, postanimo natčovečanski, i , videćete,Život će plesati sa nama i u toj melodiji samog postojanja ništa neće moći da nametne svoje zakone tišine, krugove izolacije i ostrva smisla.
Zajedno, u Život!
Rođen sam kao stranac. To je lepši način da se kaže da sam se rodio kao rob. U tom opsadnom stanju,ali i u onom kraljevstvu koje ćemo mi stvoriti,uz kugu kojom sam inficirao druge ljude, kao i sada u mom padu, sve vreme sam hteo ono ono najbolje za čoveka. Žudeo sam za životom dostojnog bića koje je nesputano lažnim moralomemancipovanog pojedinca koji kreira svoju sudbinu i i formira svoju stvarnost. Ipak, nekako, u tom medicinskom zahvatu, toj moralnoj operaciji, našao sam se u zamku, u poslednjoj jaruzi i završnom krugu, i postao sam, kao i svi moji saborci, šala svojih snova, karikatura murala koje smo stavili na zidove koje smo sami podigli od materijala spaljenog starog sveta i postali smo gori od onih protiv kojih smo se borili.
