3. poglavlje
c
Nekada su zimi prozori bili zamrznuti. Stakla su podsećala na čudna rastinja,na grane drveća. Mašta je mogla da od tih ledenih crteža stvori sve ono što smo u njima pronalazili. Neko je među tim granjem pronalazio lica,neko čudesne životinje,neko promrzle tragove.
Danas su prozori jednostavno zamagljeni. Stakla su musava od prašine,zagađenja i manjka čistog vazduha. Uskoro će pravi,zimski pejzaži postati prošlost .Zatim će tu prošlost proglasiti lažnom.Za sto godina od današnjeg dana neće više biti svjedoka pravih zima.Kada nestanu svedoci godišnjih doba ,neće više postojati ni proleće,
ni leto,ni jesen, ni zima.Postojaće samo jedno godišnje doba: njihovo.
Ne pitajte ko su to “oni”. Pravo pitanje je ko smo mi.
