2. poglavlje
b
Desi se da se vreme zaustavi i da se tako zaleđena u vremenu krećem kroz uspomene.
U zaleđenom vremenu uspomene se pretvaraju u muzej voštanih figura. Svi su tu na broju. Svi oni čija postojanja su se isprepletala sa mojim postojanje su na broju.
U zaustavljenom vremenu bez pokreta,posmatram ih. Tu su,ali ne reaguju. Čak ni ne ćute. Da bi neki ćutao mora prvo čuti. Slušanje predhodi ćutnji.
Te voštane figure,ti stanovnici sećanja su prvi znaci otuđenja.
Za sada su zamrznuti trenuci kratka pojava. Zabrinjava me to što se sve češće poja
vljuju.
