Dani su spori
Udisaji tihi
Krećemo se bez znanja
Duh je miran
Posle ne postoji
Posle je ono duboko sada
Koje nemirno žubori
Kroz koje sve tvori
Kao veliki pisci
Oslikamo pejzaž inspiracije
Bez znanja
Da će ove naše slike u glavi
Zauvek nestati
Ako im ne damo život
Kroz reči materije
Oslikavam smisao
Meseca i boli
Zaboravljam kontekst
I stapam se sa lepotom
Kao Man
U Smrti u Veneciji
Taj osećaj traje večnost
Koja se gubi već u sledećem danu
I otetom pejzažu
