Ponekad imam osećaj da smo svi ovde došli da odigramo igru

Da provozam koji krug

A onda zauvek nestanemo.

Ovaj se trenutak čini kao cela moja defincija i melanholija

Sav značaj dajem svetu

A on mi ga uporno oduzima

Pitam telo

Hej

Šta mi je potrebno sada

Ako nema odgovara

Znaću da sam prevazišla sve poene postojanja

Je l možeš zamisliti besmisao i da te nema?

Je li moguće imati misao o nepostojanju

Zašto nisam povezana

Sa svim što jesam

Često se pitam

I tragam

jer jedini je smisao života

Dok si u njemu

Volela bih da me ovaj neprozirni plašt poveže

sa prostranstvima

u kojima smisao ovozemaljska nije više važna

tražim staru sebe

jer u njoj sam našla

kraj bola i neodredjenosti

kraj stradanja