Razmišljam o slobodi
Kao da sam vekovima u njoj živela
Da sam boem
u starom lokalu
ili femme fatale
u korsetu
negde na uglu
a svaka žila mog postojanja kao da zna
da je ovaj trenutak večnost
isto kao što je bio onaj tada
snaga se kotrlja kroz žile i zove
da osetim taj dah
večnoga bivanja
Oh, kako bih ostala tamo gde pripadam
Da znam
da u večnom krugu
negde se nazire kraj
Ja otvaram vrata
i otpada brava
kao da mi ne dozvoljava
da uđem tamo gde sam davno zakoračila
i ti ukusi koji se slivaju niz bezdan
nisu moji
oni su taj raj
davno izgubljen
Nepronađen
jer istina je u savršenstvu
odricanja
Razmišljam o slobodi koja kao da govori:
Sad, sad, sad.
Taj osmeh melanholičnog deteta
Ta ruka koja istražuje
Ona zna da bude
Jer gde će drugde biti
Taj svemirac moga postojanja
Oh, kako je daleko ta istina
Ta materija i ta grubost
Koja se spušta i spušta i tone
A ja sam lagana u beskraju želja
Jer tamo gde je želja, nema istine
U ovom polju straha
Daj mi ljubav
Da nađem sebe
Kao što sam nekad!
