Nisam ti rekla da sam čekala dane
Gledala nebo, brojala sate,
Čekala kišu, čekala sunce,
Čekala budna tvoje oči da se vrate.

Nisam ti rekla da sam brojala zvezde
I jedan paperjasti oblak slala da te prati
I jedan konac svilen oko ruke svezala
Da te čuvaju misli dok mi se tvoja ruka ne vrati.

Nisam ti rekla da sam te sanjala noću
Probala da te uhvatim u paničnom trku,
A ti bežiš, bežiš negde daleko
I bez reči ispuštaš moju ruku.

Nisam ti rekla da sam se slomila
kada sam shvatila da više ničeg tu nema,
da te uzalud čekam, da se uzalud nadam
Da manje letim, da više padam.

Da svaki sekund u meni gori,
Da nemam više ni suza ni smeha,
Ništa u meni ostalo nije,
Osim srca i snage što se u meni krije.