Rim, godina Jubileja
- godina
Piše advokat Ana Jovićević Popović
Kada sam pomislila da me Rim posle više dolazaka ne može više takvom snagom očarati, uvidela sam da sam u zabludi. Citta eterna pokazuje višemilenijumsku moć. I zaista, iz svake rimske kocke bruji: „Quandiu stabit Colosseus, stabit et Roma; Quando cadet Colosseus cadet et Roma; Quando cadet Roma, cadet et mundus“ – „Dokle god stoji Koloseum stajaće Rim; Kada padne Koloseum, pašće i Rim; Kada Rim padne, pašće i svet“.
Rim ovom svetu stalno nešto priređuje. Tako je 2025. godinu Papa Franja proglasio za Jubilarnu godinu (poslednja je bila 2000. godine) kada se Sveta vrata Jubileja otvaraju. Četiri najvažnije rimske bazilike: Sv. Petra, Sv. Pavla koja se nalazi izvan zidina Vatikana, Sv. Jovana Lateranskog i Sv. Marije Velike, otvaraju svoja vrata za hodočasnike iz celog sveta. Uprava grada Rima očekuje da će 30 miliona ljudi posetiti Rim ove godine.
Najveći broj misa i procesija će se odvijati u bazilici Svetog Petra. Rim kao velika i tajnovita dama glanca svoje skute. U svetlu Jubilarne godine Vatikan je osvetljen najjačim reflektorima.
I ko nas iz Srbije može bolje upoznati sa Vatikanom od profesora Sime Avramovića, našeg ambasadora u Vatikanu, profesora emeritusa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, jednog od najvećih poznavlaca Antike, koji je hiljadama studenata ulio ljubav prema Rimskom pravu, Opštoj istoriji države i prava, Uporednopravnoj tradiciji, prema svetu „totus mundus“ i čoveku uopšte. Radi se o višedecenijskom upravniku Forum Romanuma i eruditi renesansne širine.
Profesor nas je sačekao svojim čuvenim osmehom koji je sunčan martovski dan učinio toplijim. Naravno, počeo je konstatacijom da je Vatikan organizovan poput grčkog Polisa, koji ima sve prerogative države sa zakonodavnom, sudskom i izvršnom vlašću. Radi se o apsolutnoj teokratskoj monarhiji gde su sve tri vlasti koncentrisane u rukama pape. Papa ima doživotnu vlast, s tim što njegova vlast nije nasledna već ga biraju kardinali. Vlada stroga crkvena hijerarhija zasnovana na verskoj ulozi Pape.
Vatikan se prostire na 49 hektara i najmanja je suverena država na svetu. Broji oko 800 stanovnika i od toga manje od polovine živi u Vatikanu. Stanovnike pored Pape čine kardinali, biskupi, sveštenici, Švajcarska garda – elitna vojna jedinica koja čuva Papu, čiji su nas pripadnici, kada vide našeg profesora, svi odreda propuštali uz naklon i osmeh. Zaposleni u Vatikanu, samo dolaze na posao u Vatikan i uglavnom žive u Rimu. Njih čine lekari, službenici i tehničke službe. Državljanstvo se ne stiče rođenjem.
Čuvene institucije su i Vatikanska banka, kao i Radio Vatikan koje su često tema knjiga, filmova i raznih teorija. Zapravo moć Vatikana je obrnuto srazmerna veličini njegove teritorije.
Posebno nam je bilo interesantno što Vatikan, odn. Papa ima svoju železnicu. Pruga je dugačka 1200 metara – Ferrovia Vaticana i povezuje Vatikan sa italijanskom železničkom mrežom. Uglavnom služi za posete pape italijanskim gradovima i za dovoženje raznih potrepština. Stanica se nalazi tik uz Vatikanske vrtove i to je jedina stanica u Vatikanu. Vatikan ima sud a samim tim i zatvor – jednu ćeliju sa rešetkama u ćošku jedne lepe zgrade. Postoji i pošta u koju na starinski način još uvek pristižu pisma iz celog sveta, upućena Papi.
Ženski deo naše male ekipe posebno je bio zainteresovan za prodavnicu koja je zapravo divna parfimerija i apoteka. Najtraženiji su parfemi, pomade, serumi, sapuni napravljeni upravo od bilja koje se gaji u Vatikanskim vrtovima. Ovde mogu da kupuju samo lica sa posebnim propusnicama.
Vatikan se sastoji od Bazilike i trga Svetog Petra, Apostolske palate u kojoj je smeštena Papina rezidencija, Vatikanskih muzeja, Sikstinske kapele, upravne zgrade katoličke crkve, kasarne Švajcarske garde i Vatikanski vrtovi. Šetajući se njima pomislila sam da ako postoji raj on izgleda kao Vatikanski vrtovi. Prekrasno oblikovano drveće, žbunovi predivnog cveća, italijanski čempresi čija visina seže i do 40 metara, koji su zeleni tokom cele godine i koji simbolišu večnost. Deo vrta je rezervisan za različite vrste kornjača, a deo za kaktuse koji zajedno sa stenama donetim upravo za njih čine fantastičnu ambijentalnu celinu.
Pravoslavni pečat Vatikanskom vrtovima je divan mozaik Bogorodice sa malim Hristom u rukama – poklon gruzijske princeze koja je udata za italijanskog grofa, a inače prijateljice našeg Profesora. Za princezino zdravlje Profesor se uporno i svesrdno moli.
U Baziliku Svetog Petra, što kaže narod, ušli smo na mala a izašli na velika vrata. Građena je nešto duže od jednog veka, od 1506-1626. godine. Najveći umetnici, arhitekte tog doba uzeli su učešće u njenoj gradnji – Mikelanđelo, Bernini, Rafelo, Bramante i dr. Napravljena je na mestu gde je po predanju sahranjen Sveti Petar i gde je prvobitno bila crkva cara Konstantina iz 4. veka, čiji su ostaci sačuvani i zaštićeni divnim metalnim pečatom.
Kupolu je projektovao Mikelanđelo i gotovo je nestvarno umeće gradnje tako velelepne kupole sa tada dostupnim alatima i tehnikama.
Mikelanđelo je genije i dokaz da Bog postoji jer samo čovek obdaren Božijom promišlju može napraviti Pijetu. I napravio ju je kada je imao samo 24 godine (1499. godine). To je ujedno jedina potpisna Mikelanđelova skulptura. Pijeta predstavlja Bogorodicu koja drži mrtvog Isusa u naručju i izraz je neverovatne osećajnosti i darovitosti umetnika. Bogorodica je predstavljena kao vrlo mlada devojka koja je simbol božanske volje i ljubavi, čistote i duhovnosti. Pijeta posmatrača ostavlja u svetoj tišini, ganutosti i čudnovatom miru.
Iz Bazilike smo izašli pomolivši se kao pravoslavni – sa tri prsta desne ruke, jer Bog je jedan i Bog je veliki i svevideći.
Rim je pokazao da pobeđuje onaj koji traje.
U ovim teškim i nemirnim vremenima, ne možemo a da ne osećamo zahvalnost što prof. dr Sima Avramović predstavlja Srbiju na tako važnom mestu, svesni da se radi o pravom Čoveku, na pravom mestu, u pravo vreme.
Jednoj Teodori ovo je bio najlepši rođendanski poklon za punoletstvo.
