Metak odzvanja o kost
u pozadini se ne čuje muzika
nismo u filmu
java grozotom podseća da je prisutna
sklupčan iza školske klupe
strpljivo sam čekao ulaznicu za raj
škripa vrata omela je moj odlazak
kiša je padala tog dana i
vodenasto mi je oko
navikao sam da idem sam
u prodavnicu
školu
rođendane
siguran sam neko se i sada rađa
uranjajući u svetlost plačem lomi prostore
ja glasa nemam
jer lice onog koji deli ulaznice
mi je dobro poznato
uzimam je prvi
da ne bih svedočio
ko sve odlazi sa mnom
