Igra poverenja

1. poglavlje

Prvi jul je za mnoge vreme odmora i opuštanja ali ne i za Sofiju Stankovski. Za nju je to bio prvi radni dan na novom poslu, generelno sve joj je novo jer se skoro preselila u Beograd.

Za prvi radni dan je izabrala klasičnu kombinaciju, crne pantalone uparene sa belom bluzom i crnim štiklama. Od šminke joj nije trebalo puno jer je zaista prirodno lepa a i njen posao nije takav da zahteva šminku, ipak nije pevačica nego inspektorka. Vodi se onim ‘ Manje je više. ‘ .

– Nije to ništa strašno, bolji posao, veći grad. Uživaćeš ovde, znam to. – govorila je sebi pre nego što je izašla iz auta. Nalazila se na parkingu svog novog radnog mesta.

Iako nije bilo tako tiho, njoj se činilo da se čuje samo zvuk njenih štikli koje su udarale o mernerni pod. Napokon je pronašla kancelariju koju je tražila. Kucnula je par puta lagano.

– Slobodno. – začulo se sa druge strane vrata.

– Dobro jutro,rečeno mi je da se ovde javim. Ja sam Sofija Stankovski, inspektorka za organizovani kriminal. – kratko se predstavila.

– Ja sam Katarina Ilić, viša inspektorka. Čitala sam tvoju biografiju i baš takav neko nam treba. Tvoja kancelarija će biti treća vrata levo. Idi tamo, raspremi se i za petnaest minuta budi u sali za sastanke. – rekla je Katarina, žena koja ne priča puno i zato je potrebno dobro prstiti svaku njenu reč.

Sofija je klimnula glavom i zahvalila se kratko, onako kako je i sama navikla – bez suvišnih reči. Kancelarija koju joj je dodeljena bila je skromna, ali uredna. Na stolu par fascikli, računar i prazna polica za dokumenta. Spustila je svoju torbu, sela i  prešla prstima preko hladne površine stola.

Nije imala mnogo vremena da se udubi u prostor jer je sat neumoljivo otkucavao. Poslednji put je pogledala svoj odraz u staklu prozora, popravila kosu i krenula ka sali za sastanke.

Unutra je već sedelo nekoliko ljudi. Bilo je jasno da su se znali i da imaju neku ustaljenu dinamiku. Smeh, kratke šale i opušteni ton. Kada je ušla, razgovor je na trenutak utihnuo. Svi su pogledali prema njoj.

– Ovo je Sofija Stankovski, naša nova koleginica, od danas radi sa nama. – predstavila ju je Katarina mirno, gotovo službeno.

Sofija je klimnula glavom i tiho pozdravila. Pogledi su se sreli, a među njima se izdvajao onaj jednog čoveka, pomalo oštar, ali sa primesom radoznalosti.

– Sergej Novakov. – prvi joj je pružio ruku. – Dobrodošla u tim.

Sofija je uzvratila rukovanje, primetivši da mu je stisak čvrst, ali ne preterano.

Nakon što su se rukovali, Sofija je sela na slobodno mesto za stolom. Ostali su je i dalje posmatrali, ali ne neprijateljski, više sa znatiželjom.

– Dobro je da imamo još jednu devojku u timu, dobrosošla. – progovorio je muškarac razbarušene kose sa blagim osmehom. – Marko Jović, ako ti nešto treba, ja sam zadužen za tehniku i logistiku. Ukratko, bez mene pola ovog posla ne može.

– Nemoj da je plašiš odmah prvog dana – ubacila se žena kratke smeđe kose, prebacujući nogu preko noge. – Jovana Babić, bavim se obradom podataka i analizama. Ne brini, kad kreneš da radiš sa nama, brzo ćeš ući u ritam.

– Ili neće.  – dodao je Sergej, tonom u kojem se nije moglo razaznati da li se šali ili govori ozbiljno.

Sofija ga je pogledala pravo u oči, ne spuštajući pogled, i odmereno odgovorila: Zavisi od tima, a ne od mene. Ovo je timski posao, zar ne?

Na trenutak se u prostoriji osetila tiha napetost, ali onda je Marko prasnuo u smeh.

– Sviđaš mi se, imaš odgovor spreman. Sergej ume da bude… specifičan. – ispalio je Marko.

– Specifičan je blaga reč. Može se reći i nabusit. Izvini, nisam se predstavio, Stefan Veličković. – rekao je momak koji je do tada ćutao i kao da je bio odsutan. Činilo se kao da je čekao trenutak u kome može napasti Sergeja da bi se predstavio.

Sergej se samo naslonio na stolicu, prekrstio ruke i ostao nem. Sofija je to shvatila kao neku vrstu igre moći, a njoj igre nikad nisu bile strane.

U tom trenutku vrata su se ponovo otvorila i Katarina je ušla, noseći fasciklu. Atmosfera se u trenu promenila – svi su uozbiljili izraz lica.

– Dobro. Sad kad ste se upoznali, vreme je da pređemo na posao. – rekla je hladnim, autoritativnim glasom.