Još te često vidim
u najlepšem komadiću neba.
Tačno, sa leve strane sunca
baš kao što jesi
na toj strani srca.
Još te često vidim
u kapljici vode
i osetim u dašku vetra.
Osetim da si ponovo tu
I da mogu još jednom
biti kompletna.
Biti srećna svakim
atomom svog bića.
Volela bih kad bi
mogao znati koliko
mi nedostaješ
u svakom novom danu.
Sa mirisom prvog
prolećnog cveća.
Sa letnjim zracima sunca.
Sa jesenjim kišama.
Sa prvim pahuljama svake zime.
U mirisu cveća, u zraku sunca,
u jesenjoj kiši i snežnoj pahulji
stoji tvoje ime
kao večna uspomena,
kao tajna i sreća
što si bio deo mog života
makar i tako kratko
ali u srcu zauvek.
