Mrkli je mrak, sadašnjost duva kroz hirove svojeglavosti u borbi za osvojen dan.
Veliki i mali, stranci i domaći žive u želji da ostanu nepokoreni u nameri da ostvare cilj.
Nesebiičluk odlučan da pokori svet vlada vakuumom koji zovemo utopija.
Ne daj se druže u želji za boljim danom tvoje dosegnuće budi smisao postojanja.
Pišem Berđajevu dok mi se grašak znoja sliva niz kičmu dotle takvo kotrljanje izaziva unutrašnju žeđ za mirom i pretapa se u fatamorganu sunčane nedelje sa pogledom na prazan sat u kojem je trenutku sekundara stala bez da otkuca pravo vreme za polazak.
