7. poglavlje
Solunac
Galamio je, psovao, pretio. Virila je kroz veliki prozor. Okrenuo se da ide, pa je video. Pokušao je da uđe. Onda je poleteo niz stepenice. Mesnati lik je zakoračio za njim. Opalio mu je šamarčinu, čula je kako je puklo. Trifke joj je uputio jedan tužni pogled. A onda ga je onaj mesnati gurno iz sve snage. Trifke je trenuo guzicom na asfalt. Mesnati ga je uhvatio za duks i podigao. I bukvalno ga bacio niz ulicu. Mesnati je jak kao gorila. Sela je na kauč. Mesnati je došao kod nje. Mesnata gorila, njen brat, drugar, lafčina i car, brat Fićko, Filip Rajković.
Fala Fićko, zagrlio je. Opušteno Makice. Zato sam tu. Gde su ti ostale stvari, pitao je. Kod Majde. Što, pitala je. Pa da ih donesemo ovde. Lidija je opet u Norveškoj, a i kao realno joj nisi smetala nikad. I gotovi kada si kod nas, rekoa je. A Taša, pitala je. Pa znaš da je meni sve to kul, pojavila se mršava plavušica sa kafom. Neću da vam smetam, rekla je. Brate, Makice, pa nas dvoje čangrljamo ovde danima da se ne sretnemo. Ajde na zajebavaj sad, smeje se Taša.
Fićkova vila je je Marijnai uvek bila sklonište kda se posvađa sa Trifketom. Već godinama. Prošle godine je bila tu skoro tri meseca Al sada je nekako drugačije. Pre ni dva meseca Fićko i Taša su e pomirili, posle godinu i po. Taša je faca, ni trunke ljubomore kod nje. Al je MArijani sada bilo malo glupo. Da im sad ona smeta a vojim mukama, a oni sređuju svoju vezu. Fićko i Taša, to tako ide uvek zajedno. Bilo je mučno gledati Fićka godinu i po dana, bez Taše njegove. Nije nikada MArijna shvatila što su raskinuli, nije Fićko puno pričo o tome. I onda je sav ushićen zove, opet su zajedno. A kako je bila srećna. Uvek je zavidela Taši na vezi sa Fićkom, ne što je sa njim, nego što ona nema takvog dečka. Ne Fićka, nego nekog ko Fićko. Njena sreća oko njih dvoje trajala je čitavih petnaest minuta, dok test nije pokzao da je trudna. Opet. Trifke je popizdeo, opet. Zvao je svog drugara Slavu. Sutradan je bila na stolu za još jedan abortus. Ona je bila kriva što je trudna.
Ostavila ga je, opet od drugarice do drugarice. To je bio kraj. Sa njim je od svoje devetnaeset, sada ima skoro dvadeset pet. On skoro četrdeset. Neko vreme je ostavio na miru. Onda je opet izroni. Poblegla je kod Fićka. Fićko je uvek bio spreman da je brani. Nju, njegovu Tašu, mal, slatku Duku. Lafčina jedna. Uvek joj je to nekako bilo neverovatno, nju njen Fićko nikada nije privlačio seksulano. Nkada, mada je ono frajerčina, lepotan. Znala je njih pet ili šet kojima su gaćice bile mokre kada ga vide.
E Fićko, a izvni. Jel mogu par dana kod tebe, pozvla me MArijna. Gde si, pitam je. Na faksu, kaže ona. Evo me za dvadeset minuta, odgovorio sam.
Upalio sam Volvoa, Lidija je otišla da stavim novu psoteljinu. Makica je opet u nekom sranju. Bila je rado viđena kod nas, Lidija je jako volela. Upoznali se prvi dan na faksu, pre sad koliko već godina. Ja sedeo ispred, ona se uvalila pored mene. Narvno, odmah moji džukački fazon, blok bojce. Baš onako jedna lepa cica, visoka, obla, lepa guza, jake noge, sise. Duga crna kosa, bleda. Ima more nekih minđuša. Provodili smo dnae posle, a Miholjsko leto neko na donjem Kališu. Stavi mi noge u krilo dok sedimo na klupici ili dole kod Dunava. Ili mi sedne u krilo. A ja sam singl, Duki i ja smo opet drugari. Nismo ni primetili, sve to nekkao bilo. Nisma ni ja sam siguran kako.
Marijana je, pa ajde ovako pobegla od kuće. Mislim nije, ali ne živi više u garsonjerici sa roditeljima i bratom. Nego sa nekom drugaricom. I baš je blesava, onako muškobanjasta jedna devojka, opuštena. Voli pivo, voli d aduva. Voli da blejimo. Često učimo zajedno, ona sva nešto crno nosi, al uvek roze čarapice.Moja drugarica, skoro najbolja, skoro ko Duki, a tako bih je kresnuo, tako bh se ljubio sa njom. Jebeš mi sve. Kao sa Duki je sve to ispalo, eto tako. Bili malo zajedno, pa ond adrugari. Kao da se ono nije desilo. Al eto to je izuzetak. Možda sa MArijanom ne bi tako išlo. A baš je mnogo dobra devojka. Ona glupava dilema. Jedno veče nas dvoje blejali, a vće zaladnelo. Vraćamo se kući. I uhvatim je oko struka, da je poljubim. I kao, posle poljubca mi rekla imam dečka Fićko. Al Makica moja je kul, sutra se ponšala kao da se ništa nije desilo.
Čekala me kod faksa, sa svoja dva ranc i dve torbe. Njen Trufke je jedna matora dritina. Onaj tip precvalih, debeljuškastih pnakera. Radi u kladži, drka bubnjeve. Al eto MAkica ga večito voli brani. Dok sam vozio ka Dorčolu, tako moj matori zove kraj, pa eto i mnei ostalo, prebrojavao sam u glavi koliko puta je Makica molia da ga ne udavim, posle nekog sranja. Nije m jasna ona, toliko pametna, a trpi ovog magarca. Jednom nije uspela da me udrži, nije ni pokšala, posle onog abortusa. Tako bih ga slatko tresnuo o asflat, govno ono zemunsko. Nikada nisam mogao da smislim te iz Zemuna, pogotovu one iz snobovskog donjeg grada.
Bilo je rano proleće, Makica se smetila do mene. Tukao je papučom. Stomak mi je goreo. Al nije vrdelo, nas dvoje smo godinma priali o im stvarima. Al se ona i pored čvrste odluke vrati onom debilu. Šta da joj radim, jedino tu i tamo da je zašitim. Blejai smo tako par dana kod mene po kući. Lidija je mahom bila u ateljeu. Faks je bio tu skoro gotovo, posledni smestar. Oboje smo nešto raduckali, a ja sam hvatao sebe kako opet maštarim o ljubakanju sa sa Makicom. Zabac onu svoju kosu, pa se muva po kući. Odavno e to nije hvatalo. Mislim realno, što bi me hvatalo pa bio sam sa Tašom dugo. Al to je gotovo, a Makica se vrti po kući. Idemo zajedno na faks i ostalo sev Još se Lidija spakova i ode kod Milovana, trajno. Do nejgove penzije. Znači još dve godine okvireno.
Kako sam ja uvek zavidela Nataši na tebi, odzvanjalo mi je u ušima. Sedeli smo u dvorištu, ona u nekom crnom šorcu i majčici na bratale, sise joj bujne. Ima opet roze čarape. Prošlo godinu dana od kada smo Natša i ja raskinuli. Davno je došlo vreme da počnem opet,a Makica je tu.
Filipe, to što sam ja uvek zavidela Taši, ne znači da hoću da mi ti budeš dečko. Nego da bih volea nađem svog nekog Fićka. Razumeš. Ti si moj drug, uvek bio. Nikada nisam razmišljala o nekoj vez sa tobom. Ali bih nekog takvog, rekla je, opet sma probao da je poljubim. A izvni Makice, rekoa sam. Ma opšteno FIćko, smeje se, ona je lik. Kako si, nisi mesecema pričao o sebi, pita. I dalje sjebano Makice. Video sam je skoro, sa nekim tipom. A mislio sam da je kao konačno gotovo, uzdahnuo sam. Pa što mi nikada ništa ne kažeš. Pa Fićko, zagrlila me. Ma, imaš svoje muke, nasmjem se.
Iskreno? Tašu ne mogu da podnesem vašu sreću, rekla je Marijana. Razumem, uzdahnula je Taša. Znaš da sma ti uvek govorila da ti zavidim zbog dečka kao Fićko. Mislim ne da ja budem sa njim, bilo je prilike, ali m je uvek bio drug. Nego nekog kao što je on, rastužila se. Ma znam. Znaš da meni vaše drugrastvo ne smeta, nasmejla se Taša. I onda vas gledam, kako se volite. I razmišljam o svom brodolomu. Možda neću moći da imam decu, sjebana sam. I mučno mi je. Zato moram da idem dalje, uzdahnula je opet. Čeka nas Fića u nekom kafiću, poslao poruku. Sa onim Koletom malim, rekla je Taša.
Fićko i Taša još nisu kao živeli zajedno, ali je Taša bila tu svaki dan, spavala bar četiri noći kod nejga. Taša joj je drugarica dobra, abrinula s eo njoj. I bila joj je i lepo i teško sa njima. Sve što nikada nije imala u vez sa Trifketom, pažnju, nežnost, razumevanje, podršku, njih dvoje su pokazivali. Bila je srećna zbog njih, zbog dobrog Fićka i fine Taše. Proletos je malo fantazirla o nekoj aromantičnoj vezi sa Fićkom. Kada je ono hteo da je poljubi. Al neko joj Fićko nije delovao da je sposoban za tako nešto. A njoj je to delovalo privlačno. Trifke je molio da mu se vrati u senci Fićkove pesnice. I tako opet je bila glupa. Al sad je defnitivno gotovo, prvi put nije htela da stane između Fićkovog gneva i Trifketa. Gledala je kako ga mlati, bacaka. Trifke je plakao na kraju. Nije se ni branio, nije digao ruke.
Morla je da nađe stan novi neki. Išla je sa Tašom, a Taša je ubeđivla da bude kod Fićka. Nije mogla, Taša je razumela. Njih dvoje, savršeni par. Njeni drugari. Fćko je sedeo sa malim Ksotom. Koletom, Konstantinom. Mali Kole je bio mrga malo veća od Fićka. Ali je bio klinac, brucoš. Trenirao je kod Fićka. I nekako je delovao kao Fićkov bliznac. Nisu oni ličili. Fićko je svetoa, bradat, kosta crn, neko žilaviji, a ne ko Fićko mesnat. Ima minđuše, ima čuperak ispd donje usne.
Sele možeš kod mene. Plaćaš pola računa i boli te uvo, cerio se Kosta. E to bata Kole, rekoa je Fićko. Bravo Kole, poljubi ga Taša. Ozbiljno, zbunla se MArijna. Ajde sele, skočio je Kosta. Ajde ti pokažem stan, tu je iza ćoška, smeje se.
