О чему бих да певам могла бити тема,
среће без на срцу туге рез, песмо нема.
О чему данас радосни људи снивају,
сузе болне капају с неба земљи сливају.
Ко преграђује праведне реке ток,
оставља без речи песми на лицу шок.
Лице песме уморног тона глас,
говори правди где је да је спас.
Храбро песме у борби не могу стајати саме,
наоружане светлом истине против таме.
Истином песме кроз стихове боје,
нечујно долази и правда по своје!