Чекати још једино знам,
са ватром у мени,
из ока што букти;
чекању да је крај — спознам,
кад угледам лик њени.Колико још чекати оста
мом уморном телу, што клоне?
И кад чекању буде доста —
на њене очи, оне?Забукти ми из ока,
кад њу угледам — бивам;
и тад још спознам —
будан, да не снивам,
и како душу већ јој знам.Јер она није била сан —
дошла је стварна, на јави,
и ја сам знао чекати тај дан.
