Жито ниче на пољу,
Зимује за наредну годину родну и бољу.
Окробар је и лишће пада,
Све је мање времена у дану сада.
Јутра хладна и росна,
Недеља је и једе се храна посна.
Утихнули цвркути птица,
Јесен има различита лица,
Једно лице златне пути,
Друго које слути,
Ка зими нас упути.
Много је боја,
Пејзажа другачијег кроја.
Јесен је стање душе,
Ветар свеже пуше,
Прошле су летње суше.
Између ових дана и ноћи,
Равна је казаљка на сату,
И дан и ноћ могу брзо проћи.
