Маслачак жути на трави,
ветар разноси, у час прави,
у косе јој се плете и уноси.
Крај тебе све нежно цвета,
родом плодоноси баштама света,
и животом опет све оживљава за нова лета.
Без тебе зима дуга и хладноћа не пролази,
са тобом туга на пут, више да се не врати, одлази
и крај тебе опија ми срећа,
срце што дочека пролеће с југа како долази.
Тако ти близу стојим,
присутан, у трену постојим,
предан, љубави да се удостојим.
У блискости тога трена,
све је оживело,
изнова како би живело.
У близини заносног трена,
свет је спасила љубав њена.
