Увек си све лепша, никад ниси иста,
Одакле си се створила ти, принцезо бистра?
Док те зимзелене горе посматрају са висина,
Ти не журиш; Божији си дијамант коме је суђено да сија!
Украла си погледе, намамила осмехе,
Засветлуцај још једном, да моје срце бар на трен подстакнеш.
Сад схватам зашто су сва сунца на тебе кивна,
Ти си попут жене која се искрено воли, увек си вечна и бескрајно дивна.
Хвала ти што ме пратиш,
Кад ме умор свлада, својом чистотом ти ме бодриш.
Поред тебе, свечани су сати ови,
Од твојих вала су саткани моји снови!
Зато неумитно теци, благослови крајеве ове,
Одазови се случајном пролазнику када твоје име позове.
Неки људи спас виде у песми, љубави или вери,
Сунчев одраз у Дрини никад неће да те изневери.
Сад знам где су звезде сакриле своје жеље мале,
Гледају те и дању кришом јер хоће назад оно што су ти дале.
Укротила си овај свет, твоје дно је снага ума.
Причао бих још о теби Дрино,
Али нисам вредан да свој одраз тражим у огледалу универзума.
