Моје речи су бука,
бура мисли олуја,
несхваћена песма пука,
искрена песма славуја.
Поклонио бих моје песме,
за радост душе свачије,
за слободу коју нико не сме,
сањати и желети као нешто другачије.
Моје мисли су високе планине снежне,
близином звезде оне се топе,
кроз буру осећања нежне,
у мору стихова песама утопе.
Постојим само због њих,
с њима никад нисам тих,
са олујом киша пада стих,
није то несрећа људи свих.
