Сваки дан борба је,
јер у мени нешто гони:
душу у којој пролећа настоје
и зиме вечне што је прогони.
Сваки дан борба је,
јер у мени нешто мртво жели да живи.
У данима што постоје
треунуци када душа тек преживи.
Нећу дане који брзо пролазе,
ни чекати не желим више.
Хоћу да осетим како долазе
и мирисе спокоја да удахнем након кише.
Прошли дани мене гуше
и сваки би се сном звао,
да не стрепим да ће све наде да се сруше
и живот мој, што дар ми је дао.
Зашто је клетва овај дар
и проклетство због њих?
Неосетно пролази живота чар,
а то је казна најтежа од свих.
Сваки дан као да је казна
у којем свако своју битку бије.
Све оно што моја душа сазна
у само једну жељу сад се улије.
Само једна жеља душу ми је запосела:
да Вам сваког дана пише-
јер то је сврха коју осети и коју би хтела
све док може да дише.
