У мојој кући се одувек тешко
ж и в е л о,
али увек када сам могао
био сам срећан.
И често сам сретао људе
у чијој бих се кожи радије
н а ш а о.
Избледео сам тог априла.
И све је постало ружно.
И глас.
И тело.
И коса.
И нокти.
И ципеле.
И мој је отац тукао моју мајку
више пута недељно.
Једном је истукао скоро до
с м р т и.
Вучем тај дан до п о н о р а.
Вучем за собом и крило птице.
Оно ће једном прекрити небо.
Оно ће једном постати амајлија.
Оно ће једном оживети.
Л е т е ћ е
од града до града,
од истока до запада,
од мрака до мрака,
од стиха до стиха,
док те не нађе,
мајко.
