КРИЛО ПТИЦЕ

У мојој кући се одувек тешко

ж и в е л о,

али увек када сам могао

био сам срећан.

И често сам сретао људе

у чијој бих се кожи радије

н а ш а о.

Избледео сам тог априла.

И све је постало ружно.

И глас.

И тело.

И коса.

И нокти.

И ципеле.

И мој је отац тукао моју мајку

више пута недељно.

Једном је истукао скоро до

с м р т и.

Вучем тај дан до п о н о р а.

Вучем за собом и крило птице.

Оно ће једном прекрити небо.

Оно ће једном постати амајлија.

Оно ће једном оживети.

Л е т е ћ е

од града до града,

од истока до запада,

од мрака до мрака,

од стиха до стиха,

док те не нађе,

мајко.