Letnja noć.
Sreli smo se
jedne hladne
letnje noći
i đavo je
ugrejao moju
dušu.
Zavolela sam đavola
tu na klupici.
Zaljubila sam se u đavola
kada mi se
slatko nasmejao.
Vetar je mrsio moju dugu plavu kosu i jednom rukom sam je pokušala zadržati, ali uporni pramenovi leteli su mi preko lica. Sklonila sam uporne pramenove sa lica i blago se trgnula, jer je neko seo pored mene.
Nije bilo neobično u ovoj ulici da neko sedne na klupu pored tebe, ali ostale su bile potpuno prazne.
„Mogu li da sednem?” Okrenula sam glavu prema dubokom glasu. „Uplašio sam te, zar ne?” Izgovorio je kao da je očigledno.
„Pomalo, da.” neugodno sam izustila. „Pa već si i seo.”
Sedeo je suviše blizu da mogu da vidim njegove plave oči, a opet pristojno udaljen od mene. Od glave do pete je obučen u crno, sa crnom kožnom jaknom i debelom kajlom oko vrata. Kontrast je svakako bila njegova plava kosa, ošišana na keca i najlepše plave oči koje sam videla.
„Nisam želeo da sediš sama,” rekao je nonšalantno i pogledao na sat oko svog zgloba. „Ovako kasno.”
„Volim biti sama.” Već mi je postajalo hladno. Satima sam na ovom vetru, a nisam imala izbora osim sedeti na ovoj klupici i čekati da otkuca vreme kada mogu da se vratim u stan. Sestra je privela tipa, a ja sam joj bila smetalo.
„Hladno ti je?”
„Da, pomalo.”
„Obuci ovo.” Skinuo je svoju jaknu i pružio mi je. Obukla sam jaknu koja mi je bila prevelika, ali barem više nisam drhtala od hladnoće. Udahnula sam njegov parfem, koji tako pakleno dobro miriše. Nesvesna da sam preglasno udisala njegov miris, nasmešio mi se.
„Lepo miriše.”
„Ti si prelepa.” Stidljivo sam klimnula glavom.
„Ja sam Tadej.” Pružio mi je ruku.
„Ja sam Tamara.” Pružila sam svoju i gledala kako moja mala šaka nestaje u njegovoj krupnoj.
„Koliko godina imaš, Tamara?”
„Sedamnaest. Ovaj… Osamnaest sam napunila pre tri sata.” Zašto sam to rekla? Izgledaću kao jadnica!
„Dobro je.“ Ponovo mi se nasmešio.
„Zašto?“
„Pola sata sam stajao preko puta parka i posmatrao devojku duge plave kose. Ona je pokušavala skloniti kosu sa lica i tako spokojno sedela u potpunom mraku. Razmišljao sam da li je lepa i morao sam joj prići.“ Naterao me je da se glasno nasmejem.
„I jel dovoljno lepa?“
„Ne. Ona je jebeno predivna.“ Porumenila sam – osećam to. „Dvadeset i tri.“
„Oh, mator si.“
„Za tebe?“
„Za drugaricu.“ Nasmejali smo se oboje glasno. Nisam mogla da odvojim pogled od njega, dok mi se tako slatko smešio. Prstima je lagano uhvatio svoju kajlu i nije bilo moguće da ne ugledam veliku tetovažu na njegovoj levoj podlaktici.
„Zašto si sama ovde?“
„Moja sestra je privela frajera i satima već šetam.“ Slegnula sam ramenima kao da je nebitno, a tako sam ljuta na sebe što joj to dopuštam. Mama i tetka su nam kupile zajedno stan, a Maša se ponaša kao da je njeno vlasništvo.
„Koliko sati, Tamara?“
„Pet sati.“ Promrmljala sam.
„Od deset sati hodaš po ovom vetru?“
„Da.“ Neprijatno mi je.
„Smrzla si se.“
„Ova letnja noć je večeras hladna.“
Pružio je ruku prema mojoj i uhvatio moju šaku. Lagano je počeo trljati moje prste. Nisam se odmaknula i rekla mu da prestane. Ćutala sam i pustila ga da mi ugreje promrzle šake.
„Ponudio bih ti da odemo negde drugde, ali znam da nećeš pristati.“
„Dobro si mislio.“
„Možda je najbolje da polako krenem.“ Izvukla sam ruke iz njegovih i ustala sa klupe. Ustao je i on. Tako visok… naspram njega tako sam sićušna.
„Tako si visok.“ Izustila sam.
„Moj vrat pati zbog toga.“ Ponovo se nasmešio i naterao me da se opustim.
„Stvarno moram krenuti.“
„Mogu te pratiti do kuće?“ Klimnula sam glavom.
Hodali smo par minuta u prijatnoj tišini. Nije mi bilo neugodno što je on ćutao, svakako ja nisam znala prva započeti temu. Krišom sam odmerila njegovu mišićavu figuru, ne preteranu, sasvim skladnu uz njegovu visinu. Vetar mi je uporno mrsio kosu, a sama sam se mučila da je sklonim sa lica. Skinula sam gumicu sa desnog zgloba. Tadej je zastao na sekundu naspram mene.
„Mogu li?“ Namignuo mi je, na šta sam se ja ponovo postidela. Pružila sam mu gumicu. Usne su mu se razvukle u široki osmeh pa me je uhvatio za lakat i privukao sebi, tako da su mi leđa bila uz njega. Pomazio me je po kosi, a ja sam se cela naježila. Lagano je prstima prolazio kroz vlasi moje kose i namestio neki nizak rep. Pa je prstima prelazio od gumice do kraja repa. Voli dugu kosu – jasno je. Nisam mogla a da se ne nasmejem iako sam sigurno bila poput malog paradajza.
„Srećan rođendan, mala Tamara.“ Prstom me je dotakao po obrazu i odmaknuo.
„Hvala ti.“ Promrmljala sam.
Nastavili smo da hodamo u tišini. I to mi je bilo sasvim dovoljno. Zastala sam ispred zgrade u kojoj stanujem.
„U ovoj sam zgradi,” pokazala sam prstom na zgradu i on je klimnuo glavom. Nasmešila sam se i krenula otvarati vrata, pa se ponovo okrenula prema njemu.
„Tara.”
„Tadej.”
„Čekaću te sutra. Hoćeš li doći?”
„Hoću.”
„Čekaj, jaknu da ti vratim.”
„Ostavi je.”
Odmakla sam se od njega jednim sporim korakom, valjda ne želeći da se ovo veče završi. Ponovo mi je namignuo. Ponovo sam se nasmešila i ušla u zgradu. Mirisala sam njegov parfem i slatko se smeškala. On je prva osoba s kojom sam razgovarala od kada sam se doselila ovde, osim Maše. Po ulasku u stan, sudarila sam se sa jednim od tipova s kojima se Maša viđa. Samo je nastavio hodati, kao da me nije ni bilo. Prošla sam pored Maše i gologuzog tipa, tiho na prstima, da ih ne bih omela u poslu koji nisu završili. Zatvorila sam i zaključala svoju sobu. Primorana sam da živim sa njom. Bacila sam se na krevet i u misli mi je došao Tadej. Njegove plave oči su kao čisto kristalno jezero, obasjano sunčevim zracima. Prelepe oči. Njegova kratka kosa, ošišana na keca, zrači neku snagu i muževnost, istovremeno ostavljajući dojam elegancije. Ne želim skinuti njegovu jaknu od crne kože, koja obavija i grli moje sitno telo. U njoj kao da sam pronašla sigurnost, što je smešno, s obzirom da sam ga upoznala pre svega nekoliko minuta. Možda je i ne želim skinuti zbog mirisa. Njegov miris je poput šetnje kroz šumu u proleće, gde se svežina borovine meša sa zemljanim notama mahovine. Odiše toplinom ambera i sandalovine, dodajući dubinu i senzualnost. Ipak sam je skinula sa sebe. I potpuno nenamerno, dok sam stavljala jaknu u papirnu kesu, ispao mi je jedan uredno složen papirić. Prsti su me vukli prema njemu, iako nisam imala nijedno pravo – uradila sam to. Na crtežu je prikazan momak koji visoko u zrak podiže devojčicu. S osmehom koji potiče njegovu zaštitničku prirodu i devojčicom plave kose. To je bio Tadej. I valjda njegova sestra. Ovo je crtalo malo dete koje je na slici. Iz ne znam kog razloga, ovo me je podsetilo na mog tatu i veče se završilo umornim suzama.
Sreli smo se
u parku.
Đavo mi je namignuo
i celu me rastopio.
