1. poglavlje
Od svih stvari koje sam u životu tražila, najčešće sam nalazila izgovore i s lakoćom ih prihvatala raširenih ruku. Mirila sam se s tim kad sam sama sebi, na taj način, dozvoljavala da ne radim mnogo toga. Mislila sam da je to spas, da sam se spasila stvari koji zahtevaju napor, istrajnost, trud i žrtvu. A te stvari koje ne dolaze same i ne dolaze lako su stvari koje su jedine vredne i jedine koje će mi pružiti osećaj ispunjenosti.
Krivim sebe. Jedino mogu sebe da krivim što ne radim to što želim. Ja sam kriva što moja psihička maštanja ne prerastu u fizičke aktivnosti.
Ali sam počela da radim na sebi, na svojim snovima, pa sam sebi oprostila jer sam se konačno oporavila od gripa od kog mi se um zamutio pa sam mislila da su izgovori korisni za mene.
