1. poglavlje
„Tkalje vezilje vezu konce smrti. Odavno sam trebao biti izabran da umrem, ali su se niti tkaljama umrsile i sada smrt me mimoišla nekim čudom. Nazovimo to tako.“
Ja sam Državni Službenik i jedino što znam je da na kraju moram biti ubijen. Pitate se kako znam? Jednostavno znam. Jer sam i ja počinio grijeh. A grijeh se vraća. To je kozmička sudbina. Neki bi rekli karma.
Jedina stvar koju ne bih mogao učiniti je ubiti onu koju volim, a nju sam izdao i ona će mi i presuditi.
