Razumem sunce
Nije me čaša mamurluku predala treznog
Ni konobarica stolu zbog ašikovanja
To bi muka leđno da zapliva u grudima preko alkohola
Jeste, lomio sam jezik za zakon bez reda
I za noć ispio stoleće tražeći razbigarde
(po)remetio javni mir
Uranjao u astal da kucnem čelom u drvo
I sebi zavalio šamar da prebrojim zvezde
Jeste, ali zbog romantike!
Ali sunce milo ko bi da nije mene
pozvao mesec na megdan
kada se prebijeni snovi kače o neonske reklame
No ova
Usijana glava
bljuvala bi oganj samo da
Da se po salvetama ne piše poezija već komemorativni govor.
Versifikacija je zanat koji izumire
Sunce milo zašto se zubato rugaš
Kad pomračina doliva mamurluk
I nazdravlja do fajronta
Dok ti greješ tuđince
nad mojim krovom
