Dodeljen mi je na brigu ovaj život
Ni kratak ni predugačak
Taman
Jedrim Vam ja po njemu kao igla po vinilu
dok odjekuje pucketanje zaboravljenih simfonija
I svakim mojim sada
sam bliže smrti i nikad dalje od rođenja
Istina je drugi nemam
A ako ipak i postoji rezervni
kao točak u prtljažnjiku
ja za njega ne znam
Ovaj je dovoljan
Ima znam boljih i lepših u komšiluku
Govore susedi u svoja četiri zida uz ratluk i kafu
I mere
Neprestano odmeravaju
Mere kao lance oranica u jutrima
Ali ovaj je slučajno zapao meni
I eto takav da se ne da spakovati za poneti
I sve mi se čini potaman
Pa kad skupi se i pocepa
zakrpim kako umem
Ima u mom neznjanju
nesto lepo i tužno istovetno
Jer kad se sve zbroji
ništa posebno a sve jedinstveno
O čemu Vam mogu pisati