1. poglavlje
желим ти да свом срећом света обавијеш кофер пред полазак
широким осмехом упловиш у мирнију луку
обасјан као месец у мојим очима
кад се обгрлим око твојих руку
желим ти највеликодушније сате
да те прате кроз душевна лутања
да ти убрзана срчана лупања
само љубав изазива
чак и ако се тако некад не назива
за православну веру оцртавај им цркве
мени уместо крста
за веру у љубав пресликај део свога прста
и пусти ме да ти још мало држим дланове
ионако ћеш са њом да остварујеш планове
Пусти време своје да одигра
сваки секунд твога додира
као да ме дрогира
док по мени сликаш без оквира
остављаш ми много немира
понеси бар мало љубави са собом
од делића мога свемира
удахни дубоко и живи живот без панике
кад се све мења,
можда је време да промениш навике.
пољубац у ваздух
диши,да залечиш ране
не мораш да их бацаш део тебе су
али нека застану са стране
неће свет да стане
ако правим људима упалиш право светло
па замрачиш од истине стан
да би светло с неким делио
не мораш у мраку да изгориш сам
не мењају мрачне тајне
светло твоје сјајне стране
звезде лепше сјаје кад су обостране.
Љубим те можда последњи пут
емотивни аут
под прстима ти горим као барут
нисам ти рекла
да волим те кроз читав универзум
понеси бар искру свемира за срећан пут
и само немој да си на мање од љубави навикнут
