2. poglavlje
hхвала ти што си ми открио
да се на одређеној фреквенцији
и стакло претвара у плиш
и да пре него што ишта урадиш
мораш два пута да размислиш
са мислима се мојим давиш
немаш представу о томе
колико ми се ноћас гњавиш
и колико те дуго гледам кад заспиш
колико ти велика срца цртам
по леђима док спаваш
јер сваки пут кад поред мене дишеш
ти ми једну ноту о љубави запишеш
конце ми о души кратиш
и клатиш па запалиш
кад ме дохватиш па загрлиш
ти ни не запазиш
колико ми звездица подариш
кад се пољубцима мојим пробудиш
од мозга ме одвлачиш
љубила бих те
И док се скидаш и док се облачиш
Не прави се да то не видиш
Одлазиш
несебично бих волела
да те више воли она
у чијем ћеш загрљају да остариш
јер само ти умеш те надљудске конекције
у љубави да успоставиш
од љубави можеш
само љубављу да се опоравиш
јер ти се тако лако у башти срца уселиш
волим те
одлазиш,
иди ал немој да се усудиш
да волиш себе заборавиш
