Тамо негде где се небо стапа са земљом,
Тамо негде далеко, одакле те дозивам песмом,
Где ти душа осећа празнину и губитак,
Тамо негде где увенуће сваки пропуштени тренутак.
Тамо те чекам, на узвишењу које из воде се рађа,
Тамо где је почетак живота, када човек емоције ослобађа,
Где жалосном нотом , Бог лечи старе руже,
Права љубав је тужна, е мој стари друже .
Тамо где је сунце сведок, месечеве чисте душе,
Те чистоте дубоке, искреног смеха и од плача
Тамо је подигнут храм саткан од боли и од стакла,
То је све претеча овог пакла.
Који је тамо негде сакривен иза погледа твога,
Сакривен од бесаних ноћи и тражења мога,
Тамо негде далеко , где гласом те више не могу пронаћи,
Негде у даљини где те неуморна стража чува од мојих моћи.
Лутам негде тамо, истом стазом враћам се ка себи,
Да ли је пут закрчен или скривен-тешком муком корачам ка теби,
Тамо далеко где своју љубав , чистом сузом и смехом лечим,
Заблистаће опет љубав моја, на појам љубави – ја тебе се сетим.
Predivno ☺️