Боли ме.
Што си у туђини и међу туђима умирао.
Сам.
Знам, свако сам одавде иде.
Узела бих те у наручје и говорила ти,
сада бих ти умела рећи,
наћи ћемо се, није ово растанак,
раздвајамо се само на неко време
и доћи ћу ти ја, сигурно,
само не знам кад.
И чекају те тамо негде твоји.
Нећеш бити сам.
Не.
Сада бих ти рекла,
не раздвајамо се.
И чувала бих те док не одеш.
Био би мање тужан, верујем.
Ти ниси никада волео да будеш сам.
То ме боли више од твоје смрти,
што ми ниси на рукама умро,
у својој кући.
А можда је баш тако требало бити.
Да без свих које волиш, први пут,
останеш насамо са собом.
Да се сусретнеш и ти са Богом,
кога никада ниси разумео.
Молим се, да си га примио.
