Svemu je došao kraj tog dana kad si okrenula glavu od mene i nastavila dalje, kao da me nikad nije ni bilo. Sretnem te ponekad, verovatno da bi me, uprkos svim mojim dostignućima, malo spustila na zemlju i vratila u realnost.
Poslednji put se to desilo pre samo par dana, u možda i najpopularnijoj kafani u gradu. Bilo mi je super ali mi je pogled neprestano prelazio sa čaše sangrije na sto preko puta mene, gde ste bile ti i tvoje drugarice. Gledao sam u tom pravcu ali sam izbegavao da te pogledam u oči, tako lepe da bi u njih mogla stati cela vasiona, ceo univerzum. Miris zapaljenih cigareta u vazduhu i ukus vina u ustima poigravali su se mojim čulima.
I tad a i sad, želeo sam te uprkos svemu i uprkos svima. Znam, ti si nastavila dalje. A ja? U svakoj baladi čujem tebe. U svakom srećnom paru vidim nas. Kad bi samo znala koliki sam broj njih prozivao na sve moguće načine, samo ako bi se usudili da probaju nešto s tobom. Kako nešto tako nevažno u početku može da se pretvori u nešto tako bitno? Na kraju, karakter uvek šapuće jače nego što izgled viče.
