Оно што вечерас осећам – то уствари желим,
Срећан сам што себе имам – то хоћу да поделим.
Са тобом, да мене правог и ти опет упознаш,
Искрено да се смејем и да сјај у мојим очима препознаш.
Да свој печат лични стопим са твојим,
Да различитим бојама свет наш обојим,
Да сваки дан поред тебе живим,
Не желим да се због тебе бојим,
Отвореним срцем љубав да твоју примим,
Јер желим да живим, и опет се родим.
Не желим у машти да живим, свет је пред нама- чека да га створим,
Са речима се не сналазим баш најбоље – али знам ипак шта волим.
Волим слободу, волим сваки педаљ твоје неискварене душе,
Волим моје осећање према теби – као пупољке пролећне руже,
Волим себе и дугачке шетње док те држим за руку,
Волим када знам да у теби има простора за осмех и тугу,
Волим што си јединствена а опет мистеријом понекад се обучеш,
Волим када ми се под кожу увучеш,
Уствари волим твоју личност и све што си ти,
Твоје врлине и мане – јер свако треба да научи живети са тим,
Знам да ниси савршена – али си јединствена и живот чиниш лакшим,
Волети себе је ипак прави начин , јер и ти мени значиш.
