Данас је Ноћ вештица, зато се спремам испред великог огледала у мојој соби. На своје смеђе очи стављам плава сочива. Офарбала сам црну косу у паво. Тако да сада личим на Винри из Челичног алхемичара. Треба Ник да дође по мене.Он ће бити Едвард исто из Челичног алхемичара. Изашла сам из собе и сишла низ степенице. Мама је пекла питу са јабукама која је дивно мирисала. Тата је резбарио бундеву.
-Тако си лепа Ана или да кажем Винри.
-Хвала мама.
Чуло се звоно на вратима. Отворила сам. Испред мене је стајао Ник прерушен у Едварда.
-Хоћемо ли?
-О здраво, зете!
-Тата!
Поцрвенела сам, моји знају да ми се Ник пуно свиђа. Зато нас мало зезају.
-Здраво, господине и госпођо Томсон.
-Идемо, Ник, закаснићемо. Или треба да кажем Едварде.
Изашли смо из куће и отишли на школску забаву поводом Ноћи вештица.
Било је препуно људи и деце у разним костимима. Послужења и бундева.
Играли смо уз музику и било је баш забавно,али сам се сетила да је ово последњи пут да ћу видети Ника. Одјурила сам до тоалета а он је ишао замном.
-Ана, шта је било, зашто плачеш?
Сустигао ме је и гледао велик смеђим забринутим очима.
-Ништа, само, ти се селиш и никад те више нећу видети.
Нисам престајала да плачем и јецам. Обрисао ми је сузе.
-Да селим се,у други град.Не на другу планету,лудице.Виђаћемо се кад год хоћеш.Обећавам.
Нисам се могла више суздржати.Погледала сам га право у оци.
-Свиђаш ми се! Буди мој дечко!
Осмехнуо ми се.
-Наравно.
Нисам могла да верујем властитим ушима и очима када ме је пољубио у образ.Постидела сам се.И осмехнула му се.
-Сада када је то решено,хоћеш још да играмо.
-Да наравно.Моји нас чекају на вечери,можеш да свратиш ако хоћеш.Мамина пита са јабуком је одлична.
-Па ониме мене већ називају зетом,тако да да.
Намигнуо ми је. Мислим да су лептирићи у мом стомаку имали сопствену журку.Вратили смо се на плесни подијум држећи се за руке.То је одма свима присутнима запало за око.
-Слушајте сви! Ана је моја девојка! Изјавио је победнички. Таман кад сам мислила да не могу да будем више црвена у лицу него што јесам. Сви су нам честитали. А Ник и ја смо плесали.Потом отишли на вечеру код мојих родитеља.И они су нам честитали а мама је заплакала од среће. Сутрадан се Ник преселио у други град са својим родитељима.И одржао је обећање да се видимо кад год хоћу. А ја сам још више заволела Ноћ вештица,јер сам тада почела да се забављам са дечком ког волим свим срцем својим.
