2. Kako postati leptir
Δa bi bio leptir moram proći kroz razne promene u životu.Čeka me dug proces fizičkih i psihičkih restauracija.Taj poduhvat će od mene zahtevati neverovatnu volju koja može da izvire samo iz nečega što ima neki život u sebi.Nekada pomislim da nisam dovoljno živ za ovaj svet u kome sam se nastanio i koji predstavlja moju kolevku i uzrok svakog poroka koji nosim u sebi,kao i uzrok svega dobrog i sa druge strane podmukljivog što vreba u mojim venama i proseže se po čitavom telu kao mladunče srne u utrobi predatora.
Želim imati ta krila ona toliko ukazuju na živost i lepotu življenja.Ne moraju ni biti tolko lepa i živopisna kao kod nekog livadskog leptira ali barem neka budu.Predamnom je jedan dugačak put do metamorfoze crva u lavru a tek put iz larve u leptira.Realno u beogradu je većina ljudi idalje najsličnija crvima.Trude se da gmižu poput nekih zajebanih reptilskih predatora a zapravo samo pute poput bednih crva s time što retko ko od njih želi da s razvije u nešto više.Svi mi imamo dinamis(potencijal) da postanemo jednog dana leptiri ali ne koristi svako taj potencijal.Retko ko je danas spreman da se menja jer to podrazumeva previše “cimanja”,što bi mladi danas rekli.Za početak retko ko je spreman da se prestroji na svom putu u beznađe ka svom putu metamorfoze u larvu.Ali pored crva beograd je pun i ostalih gamadi poput bubašvaba smrdibuba i ostalih buba.Nekad kad pričam o gamadima podsvesno se setim ljudi.I jedno i drugo mi prilično smeta jer ih ima previše u ovom gradu.Međutim od buba imam iracionalan strah dok od ljudi imam racionalan strah.Neko bi rekao da sam lud i da pričam gluposti ali ja smatram da su ljudi najopasnija bića na ovom svetu.Imam previše razloga da ih se plašim.Oni donose bolesti,oni donose ratove,donose sedam smrtnih greha spakovanih u prekomernim količinama razarajući svu svetost ovog u početku netaknutog interkosmičkog monumenta.Čovek može postati leptir ali on uglavnom bira da ostane ljigavi crv aporetične lepote i svrhe.Ni jedan crv sam u sebi ne nosi nikakvu svrhu ni lepotu već samo potencijal za njih.Često se zatvorim u sebe i sklupčam u svom krevetu glumeći neku larvu ni ne znajući da je glumim a u stvari samo potiskujem svoju ljudskost i puštam je da trune zajedno sa svojim dinamisom.
Kao što već rekoh,da bi postao leptir prvo moram biti larva.Ali zašto bi iko hteo da postane larva i šta je zapravo ta larva.Ako pomislim u glavi- uf jedmog dana ću postati leptir i moći ću krilima da odlepršam gde god me želja ponese i nikada mi neće biti dosadno.Upoznaću nove stvari koje nisam upoznao do sada a ni ne znam za njih.U tome je možda i najveća čar upoznavanja.Svako znanje o nečemu dal ga imali ili nemali samo će nam uprljati predrasudama i očekivanjima ono što smo možda i maštalki da upoznamo.Svi ti prijatni i čak malo na lep način tužni pogledi na budućnost jednog budućeg leptira euforično mi pružaju svoje ruke i podižu me blagim cimanjem iz svog znojavog i smrdljivog kreveta.
Ne želim više da budem crv!Govorio sam sebi u bradu slušajući u pozadini melanholičnu melodiju pesme “A crawling worm in a world of lies” od benda “Thy light”.Želim postati leptir i po cenu toga da celog života ostanem ne uznapredujem od larve! Želim da ceo svoj život posvetim svom putu ka postajanju leptirom! Ne želim da živim drugačije nipošto!Ne mogu više da podnesem sebe kao bezvrednog crva kažnjenog tantalovskim mukama života pod kontrolom svoje svesti.Još uz to sve me ovaj grad sputava u svojoj nameri da postanem jedan zanosan leptir.
