11.10.2014

Kada samo pomislim koliko si daleko
i da mi pobegneš za nekoliko trenutaka
sklopim oči i pokušam da te zamislim
do najsitnijeg detalja.
Ovaj oktobar mi liči na onaj prethodni
kada sam krenula na put za svojim srcem.
Pomisliš li nekad na mene?
Ja na tebe mislim i kada sam budna
i kada spavam.
Kao da mi leka nema.
Ti me budiš i sa tobom zaspim.
Da li je to ljubav?
Čežnja možda?
Šta god da je stvarno je i opipljivo.
Mogu da je vidim u vazduhu
kako mi lebdi iznad glave.
I ne pušta.
Ta prokleta čežnja ne odlazi
ni kada duva vetar.
Zamišljam te na klupi u parku.
Pod jesenjim suncem.
Zagrli me dok prolazi reka.