III
Sovama i zečevima propovedam
Ponekada i najbližim prijateljima
Čisto da nacifram pozornicu
Kako je porodica najvažnija
Kako sam spreman
Na bezgraničnu žrtvu
Kada me sudbina pozove
Da pred sopstvenim vrednostima
Odgovaram
Zabijam glavu u pesak
-Ja Polu-noj-
Noge vučem po živom blatu
Pokušavam da zbrinem zvezde
Koje se gase i
Krvare po pločicama kupatila
Hvataju se poslednjim atomima snage
Za ivicu umivaonika
Kako bi se pridigle
Režem u savesti lažni
Herojski narativ
PoluUbeđen u to kako je nadljudski
Pauzirati sopstveni puls i
Posvetiti se danonoćno
Zbrinjavanju tuđeg bila.
Ali Prometej nikada nije prebacivao
Čovečanstvu i nije ga
Gorko – potajno
U sebi krivio
Za bol iskljucane jetre
Koja se svakog jutra obnavljala
Kako bi nanovo bila rasporena
Niti je kleo sudbinu
Zbog težine
Dobrovoljnih okova žrtvenika.
Oh, čiji li sam onda ja potomak?
