Ударна вест: „Језик отекао:
дечаку из прве клупе,
раднику часном
и једном што је стално чекао ред!“
Медицинска сва испитивања прошли,
али до узрока нису дошли.
Зараза није, срели се нису, нити су знанци.
Како то, симптоми исти, а они странци?
Сви су сем њих тројице збуњени,
а они су само покуњени.
Следећа вести убрзо стижу:
„Дете из прве клупе у поправни дом се шаље.
Радник часни запалио инститиуцију.
Чекајући, ено га у затвору, претукао докторку!“
„Је л’ то све због отеклог језика?“, народ се пита.
„Језици су спласнули, све је у реду“, новинар каже.
Сви се брину и чуде, али не и њих тројица,
чак осмехе не скидају са својих лица,
и дишу, дубоко.
Узрок отока од почетка су осећали:
ујела их реч коју нису рекли.