Тог септембра срећа је обасјала лице младе девојке која је хитала на путу ка новом послу.
”Први пут ја у школи, не верујем ”- мислила је у себи. Дедине речи су јој одзвањале у глави да на посао никада не треба каснити.
” Други нека касне, немој ти ”- деда је имао обичај да каже.
Спремила се како доликује и ухватила први аутобус који је имала до села у ком почиње да ради. Радост је била још већа јер је њена покојна баба била ” са оне стране Мораве ”. Баба је своје детињство провела у суседном селу.
” Вероватно ћу имати много својих познатих и непознатих рођака као ђака ”-мислила је док је путовала .
Возач је био страшно нервозан, вероватно зато што је девојка била једини путник ком је требало стати испред школе.
Изашла је сва збуњена , а на вратима је сачекала стара жена која је већ била пред пензијом.
”’Добро јутро, ја сам нова наставница историје ”- рекла је девојка.
” Здраво, ћерко , добродошла ”- узвикнула је стара помоћна радница.
” Ја сам Мира ”- додала је .
Девојци се учинило као добар знак оваква срдачна добродошлица. Ускоро су почели да пристижу и други.
Свима се уљудно представила , као што је васпитање налагало.
Ушла је старија жена са једном краћом ногом , која јој је упутила дрзак поглед.
” Ту ја седим ”- добацила је.
” Ох, извините, ја сам сада дошла, нисам знала да свако има своје место. Опростите ”- извињавала се учтиво као да је скривила нешто страшно тешко.
Одједном је као фурија улетела жена тршаве косе и крупних очију. Енергија којом је одисала била је невероватна. Као да је мала просторија , до тада празна и усахла, одједном била напуњена огромном количином позитивног ваздуха, оног лепог, чистог и мирисног.
” Добродошла, ђевојко ”- пружила је руку уз огроман и широк осмех.
” Ја сам педагог, бивши директор, али теби то сад и није важно. Битно је да ти овде буде лијепо ”- додала је.
Директор је у том моменту ушао, јавио се и продужио даље.
Жена са тршавом косом је само одмахнула главом, да не обраћам пажњу. Одмах за њим је брзим ходом улетео човек , који , чинило се има много посла.
”Ово ти је правник ”- рече жена .
Девојка је видела да овде нису ” чиста ” посла. Није било срдачности међу колегама , како је очекивала. Није било разговора о свакодневним темама.
” Добро, можда ја сувише очекујем ”-помислила је девојка чији елан је полако почео да пада.
Дани су пролазили а она је радила како је најбоље умела. Давала се свом снагом гласа да малим ђацима појасни неке ствари. Деца су била једино чисто и неискварено што је затекла у овој малој институцији.
Једног дана , стигла је најава да се ђаци морају водити на предавање које ће се одржати у градској школи. Девојка није била одељењски старешина , али је поштовање према старијима које је понела из кућа налагало да пита жену са тршавом косом , да ли и она треба да дође и поведе децу до града.
” Нема потребе , ђевојко, старешине ће их повјести , ти их само сачекај испред школе. Немој се малтретирати , да долазиш чак из града ”
” Хвала Вам ”- одговорила је девојка, срећна што бар може на неког да се ослони кад се радило о питањима од суштинске важности .
Девојка је тако и поступила. Сачекала је децу и била са њима све време.
Сутрадан , на столу је сачекао папир у којој је писало да је управа школе подигла дисциплински поступак против ње , јер није била на месту на ком је требало да буде.
Правник је написао ” да се против тог и тог лица води основана сумља за лакшу повреду дужности непојављивања на радном месту тада и тада , ту и ту ”.
Девојци је све било јасно али никако шта значи ова реч сумља. Мора да је нешто ново, чим није чула за њу.
Позвала је наставницу српског да јој појасни.
” Кажи ми , молим те, шта значи сумља ? Плашим се да није неки нови прекршај, а ја право слабо познајем ”.
Наставница српског се дубоко замислила над новом речи.
”Ајде да прелистамо речнике , да се уверимо шта је ”- предложила је.
Листала је Клајна, Вујаклију …авај , нигде нове речи.
Девојка се веома узнемирила. Знала је да непојављивање не може да сноси толике последице , али шта је то сумља. Да није нека нова правна зачкољица?-питала се.
Питала је све старије колеге , можда је неко имао искуства са оваквом аждајом од речи. Сви су уплашено одмахивали главом.
” Ух, ја мислим да ти одеш до неког адвоката да ти ово појасни , немој се играти ”.
Девојка се узнемирено упутила од адвоката до адвоката и показивала папир, већ изгужван од силног гледања.
Сви адвокати су гледали у папир. Сви су прелиставали своје студентске уџбенике и тражили реч.
” Нема ове речи, биће да је нека нова правна флоскула ”- одговорио је један.
” Шта си то згрешила, црно дете? ”-упитао је стари адвокат код кога је отишла.
” Ово мора да је неки непознат преступ, бар нама , адвокатима у Србији , да те ја посаветујем, лепо да нађеш неки контакт Суда у Стразбуру и да питаш ти њих”- рекао је најискуснији адвокат.
Девојка је листала именике, трагала за контактом Стразбуршког суда. Нашла је неки контакт и написала писмо, питајући за савет.
” Шта је то сумља ”- гласио је назив писма.
Врло брзо , по свим европским стандардима , писмо из Стразбура је стигло брже него што је очекивала.
Написали су да никада нису чули за овај правни термин. Видела се брига и узнемиреност , јер не могу да јој помогну.
Нико није знао да јој појасни овај израз. Овај правник мора да је напредан, вероватно је завршио америчке школе, чим барата оваквим терминима , које домаћи правници не познају – размишљала је.
Из поштовања према знању школског правника, није се усуђивала да га пита шта је мислио под тим ” сумља се ”.
Почела је да сања ову непознату реч , све се претворило у трагање за објашњењем.
Девојка је морала да сазна значење до расправе, да би могла да каже коју реч у своју корист.
” Не смем да испаднем незналица ”- мислила је у себи.
Мајка јој је говорила ” аман, зар ти, такав ђак, такав студент, па а да не знаш нову реч , ма и треба те казнити , шта си учила у тим твојим школама , кад не знаш шта значе речи ”- љутито је говорила.
Отац је презриво гледао ” За шта си толико учила , а не знаш нове речи ”
Девојка се сва претворила у сумљу, у ту фамозну нову реч коју нико није умео да преведе, сем школског правника.
Њено достојанство јој није дозвољавало да га пита шта то значи. Мора да је он много паметан , вероватно врло напредан, кад барата оваквим новим изразима.
Сумљаааааа
Сумљаааааа
Сумљаааааа
Одзвањале су речи у њеној глави. Одједном се пробудила.
” Ох, ово је био само сан, хвала Богу ”- помислила је.
Дуго није могла доћи себи. До вечери је сумља била у њеним мислима.
Легла је и узела Домановића.
” Морам мало да читам ” Вођу ” –помислила је – ” или бар Јутутанску химну ”.