1. ŽIRAFA KOJA JE SPUŠTALA VRAT
Žirafa je imala najduži vrat među svim životinjama, pa je hodala pognute glave kako bi se uklopila.
Savijala je vrat, spuštala pogled i trudila se da zauzima što manje prostora, kao da će, ako postanje manja, konačno negde pripasti.
Nekada bi nosila šal. Nekada bi stajala daleko, a nekada bi se skrivala se iza drugih životinja, pažljivo birajući položaje u kojima se njen vrat neće toliko primetiti.
Ipak, koliko god da se trudila i dalje je imala doživljaj da ne pripada, a vrat je sve više boleo.
Jednog dana je ugledala drugu žirafu, koja je ponosno hodala uzdignute glave.
Dugo je posmatrala, a onda upitala: Zar se ne plašiš da će te odbaciti zbog tako dugog vrata?
Ponosna žirafa je pogledala i odgovorila: Ljudi koji te istinski vole ne traže od tebe da se smanjiš.
Žirafa je bila najpre zbunjena, ali nije imala potrebu da spusti pogled.
Možda zbog druge žirafe, možda zbog novog saznanja. Nije znala.
Međutim, osetila je nešto u telu, kao da se neki zapleteni čvor raspliće.
Tada je shvatila koliko je energije potrošila pokušavajući da sakrije ono zbog čega je oduvek bila posebna.
Polako je podigla glavu, a vrat je, posle mnogo godina, prestao da boli.
