4.Ono kad prihvatim romantiku
*Anastasija*
Svanulo je a ja sam kao po običaju ustala prva.Tišinu je prekinulo otvaranje vrata.Srce mi je zadrhtalo kada sam ugledala Petra.
-Pošao sam u kupatilo.Kad se vratim želeo bih da porazgovaramo.
-Važi.Da li želiš kafu?
-Može.
~Petar~
Vratio sam se i seo za sto preko puta Anastasije.U početku smo ćutali dok nije rešila da prekine tišinu.
-I o čemu treba da pričamo?
-Ne znam kako da ti kažem.-počeo sam a ona me prekinula:
Neko od vas se seli?
-Ne.Nije to.
-Nisam lepo parkirala?
-Ma nije ni to.
Ponestalo joj je strpljenja pa me upitala:Pa šta je onda Pero bre?
-Zaljubio sam se u tebe.
-Molim?-bila je zbunjena pa sam ponovio.
-Zaljubio sam se u tebe.Čudo da me nisi prekinula.
-U šoku sam.Htela sam i ja to da kažem.
-Šta,da si zaljubljena u sebe?
-U tebe bre! Zaljubljena sam u tebe.Ali ova dvojica još ne moraju da znaju.
-Obojica su zauzeti,kakve veze…
-Zadirkivaće nas.Aleksej će ti sigurno dobaciti da me se paziš kad sam u Pms-u jer će raditi pesnice.
-Imaš gadnu narav?Bićeš bar dobar izazov.-nasmejao sam se i desio se brz poljubac.
Razdvojili smo se pre nego što se Aleksej pojavio.
-Dobro jutro društvo ima li kafe i za mene?
-Naravno Aleks.-Anastasija mu je rekla i napunila šolju.
-Važi,nek me čeka tu.Idem da se istuširam,veliki je uspeh ući u kupatilo pre Lazara.
-Baš se ne podnose?-šapnula mi je.
-Sad ću se složiti sa Lakijem:Zašto Aleksej mora uvek da upadne kad ne treba?-zapitao sam se naglas a Anastasija se nasmejala.
°Aleksej°
Izlazim iz kupatila a Anastasija pere njenu i Petrovu šolju.
-Šta je Petra nateralo da ovako rano ustane?
-Isto što i tebe.
-Pera se nije kupao.A misliš…pa da to ima smisla.A šta je sa tobom?
-Pobogu Aleksej,kako možeš to da me pitaš?
-Nisam mislio na to,već na posao.Više ne radiš drugu smenu ili?
-Zaposlila sam se u apoteci jer stres nije dobar za bebu.
-Koju bebu?-šokirano izgovaramo sva trojica jer su i Petar i Lazar izašli u dnevnu.
Anastasija se nasmejala:Pa mene!Zato sam se već spremila.A sad moram da idem,budite mi dobri.
* * *
Sedeli smo za stolom i večerali kad je neko pozvonio.Anastasija je ustala i otišla da otvori vrata.Vratila se sa velikim buketom crvenih ruža.
-I ko je udvarač?-Petar je radoznalo upitao.
Lazar je nagađao:Da nije kelner?
-Tajni obožavaoc.-nasmešila se.
-Sa inicijalom na slovo P?-rekao sam ja i oboje ih pogledao.
Nasmešili su se jedno drugom a Petar je upitao:Da priznamo?
-Nas dvoje smo od jutros u vezi.-Anastasija je rekla i izvadila vino.
Kad se večera završila,pomogli smo joj da sve skloni i sačekali smo da oboje legnu pa mi je Lazar došapnuo:Idi sutra kod tvoje devojke a ja ću kod moje.Da ih malo ostavimo same.
Prvi put da sam se u nečemu složio sa njim.Mislim,nemam ja ništa protiv njega ali ima mi tako nešto negativno u sebi,kao da je on uzvišen a mi svi nule.
~Petar~
Ležali smo zajedno, Anastasija je mirno spavala dok sam joj se ja igrao sa kosom.Nadam se da je ona moja srodna duša.