29. poglavlje
Epilog
Šest godina kasnije…
Dominik
Kažu da, kada vam se čini da se sve oko vas ruši, možda ustvari sve dolazi na svoje mesto. Gledajući prema stolu za kojem su bili svi moji dragi ljudi, nasmejani i srećni shvatio sam da sreću nikada nećeš naći ako je tražiš. Ali ako je budeš davao, vratiće ti se.
Nikada vas put neće nigde navesti bez razloga. Neke shvatite odmah, neke mnogo kasnije, ali sam se uverio da se sve dešava sa dobrim razlogom. Sve što sam u jednom trenu izgubio ne može se meriti sa onim što sam za uzvrat dobio. Porodicu. Svi su bili tu i to je postala tradicija za Bogojavljenje i moj rođendan.
Luj i Lusi, sada sa još jednim malim članom više. Majda, Mark i njihova ćerka Kia, moja majka, Elina majka. I naš mali vragolan koji će uskoro napuniti pet godina. Martin. Eli je postala gospođa King, ali je kroz ime našeg deteta zadržala uspomenu na svoje prezime. Nasmejao sam se prisećajući se tog odabira.
Kada smo se preselili ovamo, moja majka je ostvarila zavidni napredak u svom oporavku i vrlo brzo se uklopila, a potom i vratila u normalan društevni život. I te kako joj je prijalo što je otišla iz Njujorka. Lepo se zbližila i sa Elinom mamom. Našle su nove zanimacije, a kada je stigao Martin dale su sve od sebe da ga razmaze, zbog čega sam se nekada i ljutio.
Novac koji mi je ostao od prodaje stana uložio sam u novi posao. Eli je na prvu podržala moju ideju. Proširili smo lokal i pored njene poslastičare otvorili i bar, u kome bi imali žive svirke. Uspeo sam da ostanem blizu svojih snova, a da imam i sve ostalo. Kako nikada ne bih mislio da je moguće. Pisao sam pesme. Eli bi mi kad kad i pomagala svojim idejama. A svakako je bila glavni izvor moje inspiracije.
Pogled mi je otišao ka kutiji sa kolačićima sreće. Ko bi rekao da će me dovesti dovde. Poneo sam je sa sobom i stavio na sto, svi su naravno posegli za njima. Pogledom sam potražio Eli i oboje smo se nasmejali. Pogled joj je na tren odlutao iza mene.
-“Ah, evo i Mari i Nika. Dobrodošli! Požurila im je u zagrljaj pa ih smestila za sto. Dok su se oni pozdravljali našao sam svoje mesto na čelu ovu skupine.
-“Da li je sada vreme za tortu?”, pitala je Kia. Majda je ućutkivala govoreći joj da je to nepristojno. Svi su se nasmejli.
-“Prvo ćemo seći kraljevski kolač kako tradicija nalaže.”, dobacila je Eli i donela kolač na sto. Isekla ga je na jednake parčiće. Martin je pratio pogledom svaki njen pokret pomno proučavajući kolač što mi je zapalo za oko.
Potom se sakrio pod stolom kako bi govorio kome je koje parče namenjeno. I dalje sam pratio. Tačno je znao u kom je parčetu figura kralja. Taj je ostavio sebi. Izašao je kao pobednik, radujući se. Brecnuo sam se na njega.
-“To što si uradio nije lepo.” Drugi to nisu čuli, ali Eli jeste i pogledala me je čudeći se u nerazumevanju, ali on je spustio pogled jer je tačno znao na šta mislim.
-“Pomozi mi oko torte”, Eli mi je dobacila. Znao sam da je može doneti i sama i da će tražiti objašnjenje za moje ponašanje. Što je i učinila čim smo se primakli kuhinji.
-“Gledao sam ga, namerno je namestio sebi parče u kome je figurica.”
-“Pobogu, Dominik, on je samo dete, zanimljivo mu je da nosi krunu, šta te je spopalo?” Spustio sam glavu osećajući krivicu, ali i dalje jednako zabrinut.
-“Šta ako ima gene mog oca? Zar ga trebam pustiti da uči da bude prevarant?” Eli me je pogledala sažaljivo i spustila mi ruku na rame kao čin utehe. Ali i sama je bila svesna da je to moguće.
-“Mislim da preteruješ. U svakom slučaju, sve i da je tako, trudićemo se svojim vaspitanjem da ga izvedemo na pravi put. Na kraju, to i jeste posao roditelja.”
Pogledao sam je sa nadom i zagrlio.
-“Ne znam šta bih bez tebe.” Nasmejala se i udarila me po ramenu. “Hajde, kralju, vreme brzo prolazi uskoro ćeš svakako morati da predaš krunu princu.” Frknuo sam i prevrnuo oči.
Nakon što sam oduvao svećice i ovog puta poželevši da se ova tradicija nastavi svake godine sa još više ljudi, Martin mi se popeo u krilo. Držao je svoju krunu u ruci.
-“Izvoli, tata. Ti si moj kralj, kruna je tvoja!” Oči su mi zasuzile na tren. Uzeo sam mu krunu i stavio na njegovu glavu. “Ali kako ćeš biti kralj bez krune?”
-“Ja sam svoju krunu stavio još pre šest godina. Tvoja majka je moja kruna na glavi.” Poljubio sam ga u glavu i pustio nazad da se igra sa Kiom. Eli me je gledala sa ponosom pa sam primakao nju u svoje krilo i zagrlio.
Sreća se nalazi u malim stvarima. Nekada čak i u kolačima. Jedan pogled, jedan osmeh, jedan zagrljaj…dovoljni su razlozi za sreću.
