Nije on za tebe. Pusti ga neka ide. Možeš ti mnogo bolje od ovoga. Sa njim nikada nećeš biti srećna. Ne zaslužuje te. Okreni se i nastavi dalje. Kao da nikada nije ni bio deo tvog života.
Ali… Šta ako je baš on za tebe? Šta ako nikada ni sa kim nećeš biti srećna kao sa njim?
„Znate, postoje one osobe koje nenadano uđu u naš život i preokrenu ga za punih trista šezdeset stepeni. One koje samo svojim prisustvom učine da se osećamo bolje, ispunjenije. Koje nas nauče kako da se smejemo pa čak i onda kada nam se čini da se ceo svet ruši. Kada nemamo pravog razloga za to. Kada samo pomisao, neka uspomena u mislima razvuče taj široki, blesavi osmeh na našem licu. Nauče nas da volimo. Onako istinski i bez straha. Drže nas čvrsto kada padamo i ne daju da posustanemo. One koje nam daju snagu. Takve osobe su nešto najdivnije, najvrednije. Treba ih čuvati. Voleti najjače. – oči su joj izgledale kao dve svetlucave zvezde dok je pričala. – Zbog toga on. Zbog toga jer samo svojim postojanjem čini svet mnogo lepšim mestom. Zbog toga jer mi ne da da posustanem. Ni u jednom trenutku. Zbog toga jer nije odustao onda kada je bilo teško. Ostao je. Držao me je za ruku. Grlio onako kako samo on zna. Taj zagljaj… Bio je moja sigurna luka, mesto na kojem sam bila svoja i srećna. Upravo u tom zagljaju osetila sam kako izgleda sreća. Osetila sam kako izgleda kada je nekome zaista stalo, kada voli onako bez granica, bez neke uzdržanosti, predomišljanja, bez glume… Ne, on nije znao da glumi. Možda je imao raznih osobina, ali nije umeo da glumi. Sa sigurnošću i ponosom mogu reći da je bio najiskrenija i najdivnija osoba na svetu. Sa njim, ja sam naučila da volim. Jednom rečju, pokazao mi je pravo značenje reči – ljubav. – Bilo je nestvarno. Toliko je bilo nestvarno da sam se u jednom trenutku zapitala da nije san. Čime sam zaslužila toliku sreću? Čime sam zaslužila njega? Uplašila sam se. Smejali su se zbog toga, ali… – na trenutak je zaćutala. – Svako ko je bar jednom istinski voleo zna kako izgleda strah od gubitka voljene osobe. Šta ako u jednom trenutku sva ta čarolija jednostavno izbledi? Šta ako se ugasi? Šta ako ljubav nestane? – uzela je jedan mali gutalj kafe. – Onda sam shvatila.”
To se neće dogoditi. On je neće izdati. Nikada je neće slomiti. On nije kao većina njih što je mali milion puta i dokazao. Zbog toga… Zavolela ga je kao nikada nikoga do sada i obećala sebi, ali i njemu da ga nikada neće povrediti. Neće dozvoliti da ga iko povredi. Boriće se protiv svih i svega. Braniće ga od zlih i ljubomornih jezika. Pa čak i onda kada zna da nije u pravu. Biće njegov oslonac, njegova podrška u svakom trenutku. Jer… On je njeno sve.
„Shvatila sam da on nije od onih koji beže prilikom prvog problema, da neće pustiti ruku koju je do juče držao. Da neće dozvoliti da izgubi onu koja ga je prihvatila upravo takvog kakav jeste. Boriće se za tu ljubav. Svom svojom snagom, ali neće odustati. Ni zbog čega, ni po kojoj ceni. Shvatila sam da je on sve što želim. U tom i svakom drugom trenutku.”
Kažu da je ljubav teška i komplikovana, ali nije. Ukoliko kraj sebe imate pravu osobu, može biti najjednostavnija, najdivnija stvar na svetu. Sve ostalo je nebitno.
