Srce Egeja
Pod modrim nebom Egeja,
talasi pevaju pesmu tišine.
Gde vetrovi šapuću priče davne,
leži zemlja što prošlost čuva.
Na Egeju, pod suncem večnim,
prošlost spava, snovi i nade.
More pamti sve što nekad beše,
čuva uspomene, u vremenu stoji.
Pod suncem koje godine ne broji,
kamenje još uvek nemo je.
Tu gde balada večno traje,
more i krv jedno su u večnosti.
U dubinama najcrnjeg plavetnila,
srce Egeja tiho kuca.
Kuca za one čija su pluća,
vazduh vodom zamenile.
