Razliću se po tvom licu kao kapi kiše,
Tražićeš me u svakoj kori hleba,
Biću uzdah na kraju svake tvoje reči
Od kojih se gušiš i zastaje ti dah
Biću i ovo nebo iznad tebe,
Biću i plavo i zeleno,
Biću ptica i ova zemlja po kojoj hodaš,
Vazduh koji mirišeš i uzdišeš
I kada ponovo kucne čas,
Uplakana molićeš na mojim grudima,
U meni tada neće biti ničega,
Već ljuštura koju si stvorila
Lomiš i gaziš po tragovima ljubavi,
Uvek ostane jedan deo puzle,
Prikriješ ga sramnim besmilicama laži,
Dok na kraju i ono ne pukne i istrune
