Tako bih voleo reč kao med
što kotrlja niz vazduh tu prelepu tišinu
dušu da reč pretvori u beskrajan let
harmoniju sete u nevidljivu prazninu
–
Putevi mnogi vode do slatkog greha
zatvore mi oči da ne verujem čudima i
svaka duša kao da više nikog i ne čeka
teško je biti čovek medju ljudima
–
Ja više nemam šta da kažem
bojim se da gubim suštinu
osim laži ničim ne raspolažem
čovek nisam, ja ne poznajem istinu
Ako ne poznajem istinu
onda nisam ni korak bliži tebi
već uzaludno traćim tvoju blizinu
koju sam ukrao i sebično čuvao u sebi
